Nešto više o kalemarskom vosku ( nevezano za ovaj oroizvod ) :

Mnogi naši krajevi imaju velike površine pod divljim voćkama koje se kalemljenjem mogu oplemeniti. Takođe ima I pojedinačnih stabala po pašnjacima i šumama.Takve biljke kalemljenjem mogu postati znatno korisnije i za voćare i za pčelare.

Kalemarski vosak služi za premazivanje preseka na podlozi i kalem grančici prilikom kalemljenja. Služi i za premazivanje rana nastalih usled pucanja kore. Dobar kalemarski vosak treba da bude mekan i da se lako razmazuje, da je lepljiv, postojan, da se ne menja pod dejstvom vode i temperature, da se ne topi i ne puca. Kalemarski vosak koji u sastavu ima pčelinji vosak vrlo je pogodan za rad i ima sve potrebne osobine dobrog kalemarskog voska.
Postoje dve vrste kalemarskog voska: hladni i topli. Za njihovu pripremu puno je recepata nastalih iz iskustava kalemara u različitim klimatskim uslovima i u zavisnosti od raspoloživog materijala. Hladni vosak se lako razmazuje i više se upotrebljava. Prvo se na vatri rastope kalafonijom i pčelinji vosak. Potom se sud skine sa vatre i kada se masa prohladi, dodaju se špiritus i ostali sastojci. Ako bi špiritus dodali u vruću masu, ona bi iskipela, a veći deo špiritusa ispario. Takav kalemarski vosak bi bio pregust. Topli kalemarski vosak se upotrebljava samo dok je vruć. Pre upotrebe mora se zagrejati da bi se mogao razmazivati. Upotrebljava se kod sobnog kalemljenja voćaka. Topli kalemarski vosak može se pripremiti tako što se kalafonijum, pčelinji vosak i smola rastope na vatri, zatim se smesi uz mešanje doda terpentin. Svi sastojci se uzimaju u jednakim delovima.Mođe se dodati I propolis. Kao prirodni antibiotik, propolis u kalemarskom vosku štiti kalem od bolesti.
Svi sastojci se stave u sud koji se stavi na tihu vatru i masa meša dok se ne rastopi. Zatim se smesa skida sa vatre i dalje meša dok se ne prohladi. Još uvek mlaku masu sipamo u kutije I čuvamo do upotrebe.