Što se akumulatora tiče, najbitnije stavke čine one koje se tiču same svrhe akumulatora I funkcije koja u svojoj primeni ima esencijalan značaj. Da bismo razumeli te stavke, moramo najpre znati šta je akumulator. Akumulator se smatra vrstom baterije, elektrohemijskim izvorom koji pod kontrolisanim uslovima oslobađa električnu energiju. `Elektrohemijskim` se naziva jer ima sposobnost konverzije, odnosno, pretvaranja energije iz električne u hemijsku, što nosi naziv `punjenje akumulatora`, tačnije, uvećanje njegove potencijalne energije, potencijala da određenom objektu omogući kretanje. Moguć je, međutim, I obrnut proces- pretvaranje hemijske u električnu, koja se dalje predaje električnom kolu, I to priključivanjem određenog električnog potrosača na krajeve odnosno polove akumulatora. U sastav akumulatora ubrajaju se prvenstveno dve ploče (elektrode), pozitivna I negativna (katoda I anoda), koje su utopljene u elektrolit. Uglavnom su u praksi olovo-kiselinski akumulatori što znaci da su ove dve ploče napravljene od olovnih jedinjenja elektrolita vodom razblažene sumporne kiseline. Voltaža nastaje hemijskom reakcijom, odnosno interakcijom medju pločama I ove tečnosti. Elektroni `skaču` s jednog atoma na drugi, idu od negativnog ka pozitivnog u kolu,  što se naziva strujnim tokom. Količina te struje može se smatrati određenim pritiskom, što se dalje naziva voltažom. U svakom slučaju, akumulator se vodi kao skladište energije. Standardna voltaža u akumulatorima današnjih automobila iznosi 12 V (volti). Svaki akumlator ima 6 ćelija koje sadrže 2.1 V, što znači da pun akumulator sadrži 12.6 V. Međutim, kada ispusti određenu, čak I malu, količinu voltaže, to može ostaviti velike posledice. Na primer, kada voltaža spadne sa 12.6 na 12.0, akumulator gubi 75 procenata svoje snage, dakle, četvorostruko se umanjuje snaga. Na 12.6 V, potrebna je određena količina vode I sumporne kiseline da bi hemijska reakcija mogla da se željeno odvija. Npr- 65% vode I 35% sumporne kiseline bi predstavljalo idealnu kombinaciju. Mora se voditi računa I po pitanju temperature; velika toplota ubija akumulator, dok ekstremnija hladnoća smanjuje kapacitet mogućnosti.Važno je znati da je akumulator sekundarna baterija, što znači da ima mogućnost ponovnog punjenja nakon pražnjenja, dakle, mogućnost reverzibilnog procesa, za razliku od primarnih koje se nakon određenog vremenskog perioda, kada se istroše, moraju baciti.Akumulator se može puniti dovođenjem struje s nekog spoljašnjeg izvora kao što je alternator (generator naizmenične struje), dinamo (generator jednosmerne struje) ili jedinica za punjenje. Olovni sulfat se priključivanjem spoljašnjeg izvora vraća u prvobitno stanje, tačnije, pretvara se u polazne materijale kao što su olovo dioksid za pozitivnu ploču, i u sunđerasto olovo za negativnu ploču. Tokom punjenja akumulatora, dolazi do hidrolize vode unutar elektrolita, što objašnjava gasiranje akumulatora tokom punjenja. Akumulator se pravi od: rešetki ( olovna legura koja daje čvrstinu aktivnom materijalu), aktivnog materijala (mešavina olovnog oksida I olovnog sulfata), elektrolita ( razblažena sumporna kiselina), separatora (izolator između pozitivne I negativne ploče koji je neophodan da ne bi došlo do kratkog spoja između ploča) I kutije I poklopca (polipropilen- laka ali jaka plastika). Današnje akumulatore nije potrebno održavati u toj meri kao ranije. Unapređenje tehnologije dovelo je do smanjenja antimona u rešetkama ( koji se trebao dodati u leguru olova koja bi davala veću čvrstinu) na 1,5 posto, što jednom u godinu dana zahteva proveru nivoa elektrolita. Najnovija dostignuća, količinu antimona u leguri smanjuju na 0,1 posto, što znači da tokom celokratne upotrebe akumulatora nije potrebno održavati ga.Postoje razni kvarovi akumulatora, kao na primer, prepunjavanje. Tamno braon tragovi na čepovima su jedan od pokazatelja kao I  voltaža 14.4 volti na alternatoru. Nedovoljno punjenje, I nekorisćenje vozila duži period vremena kada je olovo sulfat a ne aktivni materijal u akumulatoru, neki su od servisnih problema koje akumulator može da zada.Hemijska jedinjenja koja se nalaze u akumulatoru su OPASNA po zdravlje, I po život uopšte, tako da se mora paziti pri rukovanju s njima. Može doći do prskanja hemikalija sto može prouzrokovati opekotine, gušenje ili trovanje u slučaju da dođu u kontakt s određenim delovima tela. Nikako ne prinositi zapaljene predmete blizu akumulatora kao što je cigareta, na primer, jer može doći do eksplozije što je zabeležen slučaj. Takođe, neispravne akumulatore ne bacati u đubre, na deponije, a nikako u prirodu, već ih treba dati na recikliranje, u cilj delimičnog sačuvanja životne sredine.