Higijena ruku oružje protiv zaraza

Na rukama čoveka živi oko 3.000 bakterija i zato je neophodno da održavanje higijene počne upravo od ruku. Lekari ukazuju da pri rukovanju ili dodiru različitih predmeta, kao što su kvake u javnim ustanovama ili u kontaktu sa životinjama, preko ruku u naš organizam unosimo oko 150 vrsta različitih opasnih mikroorganizma. Oni se mogu preneti i na namirnice, što je još jedan od puteva kojim ovi izazivači bolesti stižu u telo. Najčešće bolesti koje se prenose prljavim rukama su infektivna žutica, crevne bolesti sa temperaturom, povraćanjem i dijarejom, zatim meningitis, bolesti disajnih organa poput gripa, gnojne angine, šarlaha i difterije, kao i infekcije oka, uha, usta, kože, i njih izazivaju virusi, bakterije, paraziti, gljivice. Parazitarne bolesti koje izazivaju amebe i gliste napadaju najčešće organe za varenje, ali se mogu naći i u plućima, jetri, mozgu. Pranje ruku za sada je najefikasnije oružje i najbolja preventiva od zaraza i raznih oboljenja. Iako sapun ne uništava mikroorganizme, pravilnim pranjem ruku sapunom i vodom tokom 30 sekundi, može se sprati i više od 99 odsto mikroorganizama. Higijena ruku je karika u lancu očuvanja zdravlja i sprečavanju širenja bolesti. Pranjem ruku se broj mikroorganizama može smanjiti i do 1.000 puta. Ruke treba prati toplom vodom i sapunom, tako što se istrlja cela površina – dlanovi, nadlanice, delove između prstiju, prste, ispod noktiju. Ruke osušite papirnim ubrusom ili svojim peškirom, a slavinu zatvorite papirom, ne dodirujući je. Osim higijene ruku, ne bi trebalo zaboraviti higijenu celog tela. Koža tela nije glatka, već ima pore kroz koje se luči znoj i loj.Ukoliko kožu ne peremo redovno, znoj i loj se razlažu i stvaraju pogodnu sredinu za razvoj mikroorganizama. Tako se razvijaju neprijatni mirisi i dolazi do zapaljenja kože poput čireva ili bubuljica i gljivičnih oboljenja. Osim mikroorganizama koji izazivaju bolest, postoje i ektoparaziti koji žive na koži i koji se lakše razvijaju na prljavoj koži (šuga, vaške, gljivice).