Ove pećnice su prvi put upotrebljavanje za zagrevanje hrane za vreme drugog svetskog rata. Persi Spenser, slučajno je otkrio da mikrotalasi zagrevaju hranu. Dok je 1945. godine stajao pored jednog radarskog mikrotalasnog generatora, u njegovom džepu se otopio komad karamela. Ovo ga je navelo da ispita kako mikrotalasi deluju na druge namirnice. Tako je njegova kompanija, već 1947. godine, iznela na tržište prvu mikrotalasnu rernu. Bila je to glomazna sprava, visoka kao čovek i daleko od današnjih malih mikrotalasnih rerni, koje se proizvode u celom svetu.

Japanska firma SHARP, je prva 1962. godine, započela serijsku proizvodnju mikrotalasnih rerni za brzo pripremanje jela. Samo ova firma je prodala više od 27 miliona pećnica širom sveta. Ova firma je prva proizvela mikrotalasnu rernu sa tanjirom koji se okreće (na kome se nalazi jelo) 1966-te. Tako su postigli ravnomerno zagrevanje jela i time izbegli otvaranje rerne kao i ručno okretanje, kako su ranije radili. Poslednjih decenija su mikrotalasne rerne postale jako usavršene, tako da danas izgledaju veoma privlačno, a po ceni su pristupačne mnogim kupcima. One se masovno proizvode i prodaju oko dvadesetak godina, tako da ih ima više od 50 miliona u upotrebi u mnogim zemljama. Neka nemačka domaćinstva imaju i po dve, tri takve mikrotalasne rerne, kupljene kada se malo znalo o njima. Ove pećnice nalaze se u bezbrojnim restoranima i kuhinjama preduzeća u mnogim zemljama. Mikrotalasi su elektromagnetni talasi frekvencije od 10-8 do 10-12 Hz(tj.sto miliona do deset milijardi oscilacija u sekundi). Oni zauzimaju opseg između radio talasa i infracrvene svetlosti.

Tek nedavno je otkriveno kako se hrana zagreva u mikrotalasnoj rerni. U običnim rernama zagrevanje ide od spolja prema unutra. Prvo se zagreju molekuli vazduha koji deluju na molekule na površini hrane, a oni na molekule u dubljim slojevima jela, dok posle određenog vremena i najdublji slojevi ne budu dovoljno zagrejani. Mikrotalasi utiču direktno na samu hranu koja se pritom zagreva, dok sama mikrotalasna rerna, ostaje hladna. Za razliku od klasičnih, mikrotalasne rerne, zagrevaju spoljne i dublje slojeve hrane istovremeno i to ravnomerno. Mikrotalasi deluju istovremeno na mnoge molekule u raznim slojevima hrane. Oni izazivaju pokretanje, odnosno rotiranje molekula, kao što su voda, belančevine, masti. Posebno snažno utiču na molekule vode, koji počinju da se kreću i sudaraju. Pritom se stvara toplota, koja zagreva druge molekule kao što su belančevine, masti i ugljeni hidrati. Zato je pogrešno mišljenje mnogih, da mikrotalasi zagrevaju jelo u pećnici od dubine prema spolja. Pripremanjem jela u mikrotalasnoj rerni, postiže se ušteda  vremena i do 60%, što mnogo znači za zaposlene i one koji ne žele da previše vremena provedu u kuhinji. Posuđe za mikrotalasne rerne koje se najčešće koriste su: vatrostalno staklo, vatrostalni porcelan i vatrostalna keramika. Drvena posuda se može koristiti samo za podgrevanje. Karton, hartija i tanki stiropor mogu se stavljati direktno u pakovanju u kome se nalaze. U mikrotalasnoj pećnici ne koristiti metalno posuđe, kašike i viljuške. Zatim, ne koristiti se porcelansko i stakleno posuđe na kome je nanesena srebrna ili zlatna šara. Ne podgrevati proizvode u hermetički zatvorenim posudama (dečiju hranu u flašicama, konzerve i tegle).