Drustvene igre

Kroz igru deca uče o sebi i svetu, ali kroz igru deca uče i kako učiti o sebi i svetu. Igrajući se, deca se zabavljaju ali i razvijaju kreativnost, maštu, samopouzdanje, usavršavaju i usvajaju nove veštine i znanja,stvaraju odnose sa drugima, razvijaju socijalne veštine, razvijaju govor, pažnju, mišljenje...

Termin socijalna (društvena) kompetencija, odnosno, društvena sposobnost, odnosi se na detetove veštine upuštanja u međusobne odnose sa članovima porodice, prijateljima, poznanicima i osobama koje predstavljaju autoritete, poput učitelja, trenera. Odnosi se na društvene, emocionalne i kognitivne veštine i ponašanja koja su potrebna za uspešno snalaženje u socijalnim situacijama.Termin duštvene igre, se odnosi na igranje igara kao načinsocijalne interakcije ,za razliku od igranje igara u samoći, kao što je igranje nekih igara sa kartama ( recimo pasijans ), zatim, razne video igarice koje deca igraju u samoći itd. 

Dete je primarno društveno biće koje već u prvim danima života započinje interakciju sa svojom okolinom. Igra se odražava u velikom broju detetovih socijalnih veština. Deca se fokusiraju na sam čin igre više nego na njen cilj. Igra je sama po sebi dovoljna i celovita. Proces igranja nije samo nešto što im donosi zadovoljstvo, već je to način da deca uče i vežbaju nova ponašanja. Mnogi programi, čiji je akcenat na ranom detinjstvu, uključuju vreme za igru i edukatori nalaze da je igra važan način učenja kognitivnih, komunikativnih, drustvenih i motornih veština, kao i veština prilagođavanja. Drustvena i kolektivna igra zahtevaju adekvatnu preradu vlastitog iskustva, razumljivu za saigrača.