Računari i oprema
Računar ili kompjuter je elektronski uređaj koji se koristi za obradu i skladištenje podataka prema strogo određenoj proceduri. U početku, obrada informacija na računarima je bila ograničena isključivo na aritmetičke probleme, ali savremeni računari se koriste za mnoge zadatke nevezane za matematiku. Svaki kompjuter ne može da funkcioniše bez prateće opreme.
Postoji podela na analogne I digitalne računare sa obzirom na to da li rade sa kontinualnim ili diskretnim veličinama pri obradi podataka. Danas pojam računar uglavnom se odnosi na digitalni računar. Savremeni digitalni elektronski računari su se pojavili pedesetih godina dvadesetog veka, a radili su tako što su se podaci pripremali na bušenim karticama i onda preko posebnih optičkih čitača unosili u računar gde se dalje vršila obrada podataka. Rezultat se prikazivao na monitoru ili pomoću štampača štampao se na papiru.
Sedamdesetih su se pojavili džepni računari, kod nas popularni pod nazivom digitroni. Zahvaljujući pronalasku integralnih kola a među njima posebno mikroprocesora i memorijskih integralnih kola kasnih šezdesetih godina, pojavili su se u sedamdesetim kućni računari. Glavna namena su im bili skromni tekst procesori I igre. Ipak ne treba zaboraviti da se računar, ako govorimo o profesionalnoj primeni, u 80% situacija koristi kao tekst procesor.
U današnja vremena se koriste i manji računari, lap-top-ovi, oni imaju tanku tastaturu i ekran koji su međusobno povezani. Koriste se za nošenje I laki su za korišćenje. Zadnje decenije napori istraživača su usmereni ka razvoju bežičnih senzorskih mreža koje nude brojne mogućnosti kakve su monitorisanje i kontrolisanje fabrika, šuma, poljoprivrednih dobara, autoputeva, strateških tačaka u gradu (saobraćajne raskrsnice, mostovi, i dr.), a šta više i kuća ili stanova sa udaljenih mesta. Široko - pristupne bežične tehnologije obezbedjuju veliku brzinu u prenosu podataka izmedju tačaka sa fiksnim pristupom i većeg broja terminala.
WiMAX je jedna od tih tehnologija koja pripada 4G-ji, a zasniva se na standardu IEEE 802.16. WiMAX koristi radio frekvencije izmedju 10 GHz i 66 GHz, a brzina prenosa podataka je 40 Mbps za fiksne korisnike, a 15 Mbps za mobilne, za opseg pokrivanja od nekoliko kilometara. Od početka 90-tih godina značajno veliki napredak je učinjen na polju razvoja bežičnih lokalnih računarskih mreža (Wireless LANs- WLANs). Uredjaji koji rade shodno standardu IEEE 802.11 obezbedile su da se računari povezuju na mreži na sličan način kao i mobilni ćelijski telefoni. Skoro svi WLAN-ovi rade u nelicenciranim frekventnim opsezima od 900 MHz, 2.4 GHz, i 5.8 GHz.