Eksterni hard diskovi
Pomenuli smo da kao popularan uređaj za sladištenje i prenos informacija ljudi najčešće koriste USB fleš memoriju. Oni pak, kojima je potrebnije da raspolažu većim brojem i većim kapacitetom informacija koriste često eksterni hard disk. Šta bi uopšte mogao biti eksterni... Detaljnije
1 - 24 od 30
1 - 24 od 30
Eksterni hard diskovi
Eksterni hard disk
Pomenuli smo da kao popularan uređaj za sladištenje i prenos informacija ljudi najčešće koriste USB fleš memoriju. Oni pak, kojima je potrebnije da raspolažu većim brojem i većim kapacitetom informacija koriste često eksterni hard disk.
Šta bi uopšte mogao biti eksterni hard disk?
Hard disk odnosno čvrsti ili tvrdi disk je vrsta sekundarne memorije. Hard disk koristi magnetne tehnologije koji koncentričnim cilindrima na površini tvrdih okruglih ploča snimaju podatke. Može se smatrati da je prve hard diskove napravio IBM još daleke 1955. godine. Ako bi se moralo odlučiti za jedno ime koje je zaduženo za stvaranje ideje i realizovanje u zvaničan projekat onda bi to svakako bio Rejnold Džonson. U to vreme ukupni kapacitet hard diskova bio je pet miliona šestobitnih karaktera. odnosno negde oko 3,75 megabajta. IBM je imao pedeset diskova prečnika 61 cm sa 100 površina za snimanje.
Zanimljivo je pomenuti da je svaka od površina imala 100 traka. Nešto kasnije su proizvedeni uređaji sa takozvanim izmenjivim paketima tvrdih diskova ali je ovaj sistem vrlo brzo nakon toga napušten.
1973. godina uzima se za jako bitnu jer je tada IBM proizveo potpuno zatvoren sistem 3340 Winchester.
Tvrdi disk je podeljen na svoje logičke delove i to Master boot record, boot record, FAT1 i FAT2 i najvećim delom DATA.
Kada je reč o načinu povezivanja hard diska sa računarom postoje dvojake mogućnosti. Onaj hard disk bez kojeg savremeni računari ne mogu ni funkcionisati jeste hard disk koji je interni odnosno unutrašnji i koristi se radi skladištenja informacija koji prethodno moraju proći kroz ram memoriju.
Oni drugi koji nas ovde zanimaju su spoljni hard diskovi poznatiji pod imenom eksterni hard diskovi ili Exrternal hard drive. Oni su velikog kapaciteta ponekad i do nekoliko terabajta ali mogu biti i varirajućih veličina.
Prenosivi hard diskovi služe za prenos informacija od bitnog značaja onda kada menjamo računarski sistem a želimo sačuvati neke informacije ili kada želimo prenesti informacije koje su prevelike za USB fleš memoriju.
Eksterni hard diskovi u upotrebi su poslednjih godina i doživljavaju ekspanziju u korišćenju i prodaji.
