lopte za fudbal, vaterpolo, rukomet, odbojku , košarku i ostale sportove. Lopte profesionalne i trening lopte za rekreaciju. 

 

Odbojka je vrsta timskog i olimpijskog sporta gde se lopta udara rukom preko mreže na protivničku stranu. Tim čine šest igrača gde svako ima svoju funkciju.Tim se sastoji od tehničara,korektora, dva primača, srednjeg blokera i libera. Tehničar je mozak ekipe i on uvek stoji u blizini mreže. Blokeri takođe stoje kod mreže i njihova uloga je da blokiraju protivnički smeč. Korektor smečuje, a primači i libero primaju servis. Moderna odbojka se igra na tri dobijena seta, do 25 poena. Kada i jedna i druga ekipa imaju po dva dobijena seta, igra se treći set, tzv. TAJ-BREK do 15 poena. u timu je 12 igrača, ali je samo 6 na terenu. Ostali su na klupi, oni su zamene. Libero nikada ne servira. Odbojka je sport koji obiluje brzinom i svestranim pokretima tela pa se od igrača očekuju brze reakcije, sabranost i trenutna snalažljivost. Glavna obeležja današnjih nacionalnih selekcija su snaga i visina, ali i sposobnost ekipe i trenera da razvije nove taktike i strategije igre je ono što donosi uspeh na utakmicI.Odbojka je timska igra u kojoj se dve ekipe od po šest igrača bore na terenu dimenzija 18x9 metara. Po sredini igrališta razapeta je mreža široka 1 metar i duga 9,5 metara. Razmak između gornje ivice mreže i podloge je različit: 243 cm za seniore i 224 cm za seniorke. Igralište je po sredini podeljeno linijom na dva polja; na 3 metra od nje teku sa strane paralelne linije koje označavaju zonu napada, a iza njih zonu obrane. Nakon testiranja mnogih boja za odbojkašku loptu FIVB je na Svetskom prenstvu u Japanu 1998. godine predstavila loptu sa žutim, plavim i belim linijama. Njome je zamenjena tradicionalna bela lopta. Odbojka pripada mlađoj generaciji sportova koji se neguju u našoj zemlji. 

Pre nje, verovatno prvi i najstariji,sport sa najdužom tradicijom mogla bi biti atletika. Normalno je pretpostaviti da je nastala tako što su se u narodu, inače za život normalne aktivnosti kao što su neophodna kretanja, trčanja, preskakanja i bacanja počela da oplemenjuju i tokom vremena postala i takmičarske aktivnosti. 

Isto se može reći i za plivački sport. čovek je oduvek bio životno upućen na reku-vodu. Da bi opstao on ju je morao prvo da savlađuje održavajući se na njoj, apotom i plivajući.Dabome, da su iz ovih prvih životno neophodnih aktivnosti, takođe oplemenjavanjem, nastale sportsko-takmičarske plivačke discipline.I mada lopta, omiljena igračka mališana, predstavlja jedan od prvih dečjih sportskih rekvizita, sportovi sa njom nisu bazični, pa se deci preporučuju nešto kasnije.Odbojka je sport za svakog, ali za dobre rezultate treba obratiti pažnju na «dimenzionalnost» tela (visinu, masu, obime, raspon ruku, sedeću visinu), kao i na skočnost, brzinu i izdržljivost. Od mentalnih karakteristika, važne su samokontrola, samodisciplina i pažnja, odnosno koncentracija. No, ne brinite. Trenirajući odbojku, vaše dete će vremenom da ih razvije.Deca tokom prvih godinu-dve treniraju tri puta nedeljno, od sat do sat i po, zavisno od kluba ili škole odbojke. Već posle dva-tri meseca, deca nauče nove vežbe i sa lakoćom ih izvode, nadmeću se na treningu. Po pravilu, svi prvo uče da pravilno trče i skaču, a potom rade vežbe oblikovanja i odbojkašku tehniku. Pozicije na terenu stiču tek u takmičarskim kategorijama - u nekim ekipama od uzrasta pionira, kod nekih od kadetskih. Potrebno je da dete nauči da igra odbojku na svim pozicijama, da savlada sve elemente igre. Treneri vremenom procenjuju dečje sposobnosti, izdvajaju se najbolji, i tek tada se određuje ko će na kom mestu da igra.U početku, od opreme su potrebni: šorts, majica, sportske čarape i «obične» sportske patike, dok se posebne patike za odbojku kupuju kasnije, po preporuci trenera. Specijalni štitnici za kolena (takozvane kolenice) nisu neophodni, mada mogu da se koriste kada počnu da se rade «padanja». Nekako su postali sastavni deo opreme, iako ih mnogi vrhunski svetski odbojkaši ne koriste. Nisu obavezni, već deo opreme koji olakšava igru.Lopta  mora biti  okrugla, napravljena od meke prirodne ili sintetičke kože, sa ''dušicom'' od gume ili sličnog materijala. Sintetička koža i kombinacija boja lopti koje se koriste u međunarodnim zvaničnim takmičenjima mora biti u skladu sa FIVB standardima. Obim lopte iznosi 65-67 cm a težina 260-280 g. Unutrašnji pritisak iznosi od 0,30 do 0,325 kg/cm2 (4,26 - 4,61 psi) (294,3 - 318,82 mbar ili hPa).  Nakon testiranja mnogih boja za odbojkašku loptu FIVB je na Svetskom prvenstvu u Japanu 1998. godine predstavila loptu sa žutim, plavim i belim prugama. Njome je zamenjena tradicionalna bela lopta.Sve lopte koje se koriste na utakmici moraju imati iste standarde u pogledu obima, težine, pritiska,tipa, boje itd.Jedna od prvih stvari koju bi trebalo da naučite, jeste da lopta „nije od zlata“ – ma koliko bila skupa. Na našem sajtu možete pronaći veliki izbor kvalitetnih odbojkaških lopti!