Probijači i zumbe

Postoje alati koji se koriste znatno slabije nego neki drugi a ipak se bez njih gotovo ne mogu zamisliti neki svakodnevni poslovi ili pojedini procesi koji sačinjavaju bitan deo svakog zanata. Sigurno je da je jedan od takvih alata uvršten upravo u ovu kategoriju jer je njegova funkcija dosta neodređena i nekonkretna, a ipak neizbežna i vrlo bitna. Reč je o alatu koji se naziva zumba. Drugi naziv ali i ponekad ime za malo drugačiji alat jeste probijač. Probijači i zumbe predstavljaju veoma koristan alat a reference o njegovom poreklu su gotovo skroz nepoznate. Pretpostavlja se svakako da ovo oruđe svojim korenima seže u neka najdavnija vremena. Naime, potreba da se određeni predmeti od raznih materijala probiju ili izumbaju verovatno je stara koliko i čitava civilizacija i razvoj ostalih alata. 

Moguće je da su se prvi alati ovog tipa javili na području gde su se javljali i prvi ljudi. Ono što je sigurno tada bilo potrebno jeste alat koji služi za određeno bušenje životinjske kože koja se mogla koristiti u najrazličitije svrhe, u ono vreme. Tada su i zumbe, verovatno od kamena ili nekog drugog čvrstog materijala krenule u istorijsku bitku i održale se u sličnoj funkciji do današnjih dana. 

Zumbe se naravno danas prave od metala što može biti uput na činjenicu da je bronzano doba moglo da donese razvoj zumbe, odnosno probijača. Njihova funkcija je danas raznolika, a jedna od mnogih jeste i bušenje štavljene kože, bušenje kaiševa i slično. Ručne zumbe se uglavnom koriste u kombinaciji sa čekićem te imaju vrlo praktičnu upotrebu. Što se tiče velikih zumbi ili probijača postoje i one koje se koriste u kombinaciji sa ključem. Naime ključ se ručno zavrće u brezon prilikom čega probijač ulazi u matricu. Mogu se takođe kombinovati sa hidrauličnom matricom a sila se ostvaruje uz pomoć ručnog mehaničkog alata. Zumbe i probijači mogu biti raznih veličina što ih čini još praktičnijim.