Odeća

O odeći bi zaista moglo da se govori na stotinama strana. Kada bi se čitav istorijski kontekst uzeo u obzir i zaokruzio kao celina sa svim onim što čini odeću. Odeća se drugačije može nazivati i garderobom i mnogi je poznaju i pod tim nazivom. A šta to odeća predstavlja? Pa to je u onom najširem smislu, uzevši u obzir sve moguće kontekste, predmet kojim se pokriva ljudsko telo ili neki delovi tela. Naravno da se pritom ne misli na one banalne predmete za pokrivanje već na neke predmete koji su kroz istoriju imali određeni razvoj te dospeli u domen stalnog korišćenja.  

Dakle, namena odeće odnosno garderobe jeste ta da telo koje je po prirodi nago, zaštiti od delovanja vanjskih klimatskih faktora, kao i drugih uticaja fizičke prirode kao što su vlaga, hladnoća ili vrućina, vremenske neprilike i td. Osim toga kulturno društveni kontekst nalaže da se danas savremeni čovek mora oblačiti jer su etičke norme postaljene tako da su goli ljudi u javnosti tabu. Gole ljude možemo videti samo u određenim intimnim prilikama ili u određenim plemenima. Odeća pored toga što ima zaštitnu funkciju povećava i sigurnost prilikom nekih od svakodnevnih poslova pa u zavisnosti kom je delu tela namenjena može se menjati i u odnosu na sezonu. 

Prvi oblici odeće mogu se tražiti još u pra vremenima kada je čovek lovio životinje radi hrane ali je njihova krzna iskorištavao za oblačenje i lakše podnošenje zime. Iz toga su se kasnije razvili razni odevni predmeti, pa i veštine i zanati kao što su šivenje i sl. Odeća je takođe vezana i za kulturu nekog društva jer izražava čitav folklor. Subkultura takođe može da se naglasi odećom. Hipiji su svoje hipi osobine naglašavali upravo šarenilom dok su metalci i pankeri imali običaje koji se u odevnom smislu razlikuju. Uniforme takođe aludiraju na razlike među određenim socijalnim grupama. Religijske, etničke i klasne razlike se takođe mogu nazreti upravo kroz odeću. Da li je odeća namenjena zimi ili letu takođe se može ustanoviti po materijalu od koga se pravi.