KUĆNI ALARMI
Provalnici znaju da će u svakoj kući naći nešto vredno, s alarmom ili bez njega. Provalnici ne vole kuće (stanove) sa alarmom, pa je broj pokušaja i uspešnih provala u domove bez alarma, nekoliko puta veći nego u one s alarmom. Drugo, dobar kućni alarm samo je dopuna dobrim vratima, dobrim prozorima i dobrom stanaru koji zaključava dobre brave. Kućni alarmi proizvode buku , jer ako ništa drugo buka dezorijentiše i ometa provalnika. Svaka je zaštita korisna jer će provalnik, ako uoči da imate kućni alarm, shvatiti da mu je lakše provaliti kod nekog ko nema takvu zaštitu.
Kućne alarme možete nabaviti u rasponu od malih kućnih alarma na bateriju, pa sve do složenih kućnih alarma povezanih sa uniformisanim licima, 24 sata na dan, sedam dana u nedelji. Policija ponekad preporučuje građanima upozoravajuće znakove, kao dopunu kućnom. Budući da postoji nekoliko puta veća mogućnost da vam bude provaljeno u dom ako nemate kućni alarm, važno je lopovima "naglasiti" da ste zaštićeni.
Možete takođe kupiti i lažnu video kameru. Radi na malu bateriju i ima malu treperujuću crvenu lampicu kao i prava sigurnosna kamera. Postavite je tako da izgleda kao da prati vrata i prozore. Vidi li provalnik treptanje lampice, verovatno će pomisliti da je snimljen i pobeći će glavom bez obzira. Možete kupiti i lažne senzore za vaše prozore koji izgledaju kao pravi alarmni senzori, ali su ustvari varka. Mada izgledaju vrlo realistično, ipak budite oprezni. Ovi proizvodi ne obezbeđuju objekat, samo izgledaju kao da nešto rade. Tako mogu ostaviti utisak sigurnosti kod vlasnika, ali ne moraju i kod provalnika.
Svaki dvorac imao je dobro razrađenu odbranu, pa tako i vi morate da znate što trebate da poduzmete da biste bili sigurni u svom stanu ili kući. Svaka životinja čuva svoje “gnezdo” od raznih grabežljivaca, pa je u borbi za očuvanje svog doma, čovek prisiljen da poduzme određene mere, da bi zaštitio svoju porodicu ili sebe od ljudskih grabežljivaca. Postoji pravilo, koje kaže da su za provalu potrebni: odgovarajuća meta (vaš dom i stvari u njemu), odsutnost sposobnog čuvara (kada nikoga nema kod kuće), i potencijalni provalnik (neko ko će učiniti zločin).
Analize pokazuju da provalnici pre svega koriste nepažnju građana koji ostavljaju otključana vrata, otvorene ili poluotvorene prozore, otključana balkonska vrata, ključeve vrata ispod saksije s cvećem (ili ispod otirača) i slično. To je prva kategorija rizika koja se može izbeći jednostavnom promenom navika građana, koji ostavljaju ulaze u kuće ili stanove otvorenima.
Druga kategorija obuhvata provaljivanje lomljenjem cilindrične brave na ulaznim vratima, te izbijanjem brave ili vrata polugom.
Treća kategorija bila bi provaljivanje kroz staklene nezaštićene površine koje su dostupne provalniku, što je najčešće slučaj pri provalama u kućama, a ređe u stanovima. Svrha svih mogućih oblika zaštite, jeste da oteža posao provalnicima, budući da ne postoji savršen zaštitni sistem. Primenite zato iskustva iz prirode kada razmišljate o sigurnost svoje kuće ili stana. Stvorite dovoljno zadataka (zaštitnih slojeva) koje provalnik mora rešiti. Provalnicima je vreme najvažnije, otežajte im posao, a sebi dajte dovoljno vremena za (re)akciju.
