Ogledala
Ogledala postoje u svakom domaćinstvu, svakoj ustanovi, firmi, objektu... Prvi put ogledalo se spominje u mitu o narcisu, kada se gledajući se u vodi (vodeno ogledalo), zaljubio u ono što vidi. Grčka se pominje kao mesto gde se prvi put... Detaljnije
1 - 9 od 9
1 - 9 od 9
Ogledala
OGLEDALA
Ogledala postoje u svakom domaćinstvu, svakoj ustanovi, firmi, objektu... Prvi put ogledalo se spominje u mitu o narcisu, kada se gledajući se u vodi (vodeno ogledalo), zaljubio u ono što vidi. Grčka se pominje kao mesto gde se prvi put optika izučavala kao nauka. Peruanci su recimo koristili ogledala od antracita, Etrurci su koristili ogledala od bronze... Jedna od zanimljivosti jeste da su u plemenu Maja ogledalo mogli koristiti samo muškarci, čak su ga uvek imali kod sebe. Pored toga što služe za ogledanje i dekoraciju, ogledala imaju veoma važnu ulogu u astronomiji ii fizici. Zovu ga još i "najboljim prijateljem" ženske populacije. Kao i mnogi drugi proizvodi, tako se i ogledala izrađuju od različitih materijala, u najrazličitijim i najneobičnijim oblicima, u raznim veličinama, bojama... Kada odaberete vaše idealno ogledalo bitno je dobro ga i redovno održavati. Jer ona su lepa samo kada su sjajna i čista. Najbolji način održavanja je da pre svega nabavite odgovarajuću krpu, najbolje od jelenske kože (jer ne ostavljaju dlačice za sobom). Potom treba naći odgovarajući deterdžent namenjen baš tome i kružnim pokretima lagano očistiti površinu ogledala.
Ako Vam se desi da na ogledalu nađete mrlju od insekata ili muva najbolje je obrisati sa malo sirćeta, a potom obrisati novinskim papirom. Položaj izvora svetla jeste jako bitan pri izboru lokacije za vaše ogledalo. Posebno se preporučuje da postevite ogledalo preko puta izvora svetlosti. Ono što najviše daje lep izgled ogledalima i oplemenjuje ih jesu ramovi. Mogu biti najrazličitiji. Od ovalnih, četvrtastih, okruglih do onih složenijih oblika. Mogu takodje biti i raznih veličina. Postoje minijaturna ogledala koje možemo stalno nositi sa sobom, ogledala za kupatila, ona malo otmenija za sobu, kao i ogledala koja mogu biti tako velike površine da zauzmu ceo zid. Treba da znate i da ne treba olako uzimati značaj ogledala. Imajte na umu da svaki prostor može dosta dobiti na izgledu postavljanjem samo jednog dobro odabranog ogledala. Njim čak možete vizuelno "izdužiti" prostoriju. On isto tako i daje notu otmenosti enterijeru. Ako se postavi na zid obojen nekom "kontrastnom" bojom, recimo crvenom, postižete još bolji efekat. Budite maštoviti i kreativni, priuštite sebi ogledalo koje će Vam pružiti sve gore navedeno i koje ćete voleti. Pokažite stav vašim izborom! Nadamo se da cemo zadovoljiti Vas ukus nasim ogledalima.
Zanimljivosti o ogledalima:
Pronađena je grčka skulptura žene, tj crvena figura žene koja sedi i drži ogledalo negde oko 470-460 p.n.e, koja se nalazi u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini. Najstariji proizvodi su ogledala izrađena od komada uglačanog kamena i prirodnog vulkanskog stakla. Prvi primeri ogledala pronađeni su negde oko 6000 p. n. e. u Anadoliji u današnjoj Turskoj. Ogledala od uglačanog kamena su pronađena u Centralnoj i Južnoj Americi, koja potiču oko 2000 p. n. e. Ogledala od poliranog bakra su nastala u starom Egiptu oko 3000 p. n. e. U Kini, bronzana ogledala su proizvedena oko 2000 p. n. e. Ogledala od drugih metalnih legura (smeša) poput bakra i kalaja, možda takođe je proizvedeno u Kini i Indiji. Ovakva ogledala od dragocenog metala bili je teško proizvesti i samo su bila u vlasništvu bogatih. Rimljani su takođe razvili tehniku za kreiranje sirovog ogledala, koje je nastao od duvanog stakla sa premazom rastopljenog olova. U klasičnoj antici, retrovizori su napravljeni od tvrdog metala (bronze, kasnije srebra) i bili su suviše skupi za široku upotrebu, od strane običnih ljudi, takođe su bili skloni koroziji. Zbog niske refleksije poliranog metala, ovi retrovizori su davali tamniju sliku od slike kakvu danas imamo u ogledalu.
Metod pravljenja ogledala od staklenih ploča je izmislio u 16. veku venecijanski majstor na ostrvu Murano, koji pokriva zadnji deo sa staklom žive, čime smo dobili savršeno ogledalo kakvo danas poznajemo, koje ne iskrivljuje refleksiju. Za više od stotinu godina, venecijanska ogledala su postala jako popularna, uramljena sa bogato ukrašenim ramovima, poslužile su kao luksuzan ukras za palate širom Evrope, ali tajna procesa kako se živa fiksira na zadnji deo stakla je stigao u London i Pariz tokom 17. veka, zbog industrijske špijunaže.
U modernim vremenima, ogledalo je oblikovan supstrat, poliran i očišćen, a potom premazan. Staklena ogledala su najčešće obložena neotrovnim srebrom ili aluminijumom, gde je premazan u više filma: Kalaj-hlorid, Srebro, Hemijski aktivator i Bakar.
Ogledalo je objekat koji reflektuje svetlost na način tako da se sačuva veći deo svog originalnog kvaliteta, pre samog kontakta sa ogledalom. Neka ogledala takođe filtriraju neke talasne dužine. Ovo je razlikuje od drugih objekata koji reflektuju svetlost, jer drugi objekti ne mogu da sačuvaju sliku kao što to čini ogledalo. Najveća poznata vrsta ogledala ogledalo je avion, koji ima ravnu površinu. Oblikovana ogledala koja se takođe koriste su ona koja uvećavaju ili umanjuju sliku ili fokusiraju svetlost ili jednostavno iskrive sliku.
Ogledala se obično koriste za ličnu upotrebu, tako da posmatramo sebe i divimo se svom izgledu. Ogledalo je oduvek bila dekoracija i sastavni deo arhitekture i enterijera. Dug je put koje je ogledalo prešlo i postalo onakvo ogledalo kakvo danas poznajemo. Ogledala se takođe koriste u naučnom aparatu kao što teleskopi i laseri, kamere i industrijske mašine. Većina retrovizora dizajnirani su za vidljive svetlosne talase, međutim, retrovizori dizajnirani za druge vrste talasa ili drugim talasnim dužinama elektromagnetnog zračenja se takođe koriste, naročito kod ne-optičkim instrumentima. Postoje mnoge vrste ogledala, svaki predstavlja drugačiji proizvodni proces i tip i daje drugačiji odraz.
